За путнике и трговце који су у Београд долазили из Шапца, Ваљева и Обреновца, кафана испод брега Камењак била је последња станица на улазу у град. Ово, касније чувено одмориште отворила је 1842. године Жарковачка општина у чијем је саставу била данашња Чукарица, а први ју је у закуп добио Стојко „Чукар" Јанковић из Београда. Није сигурно да ли по њему, или по положају кафане - испод брда-чуке, али механа је названа "Чукарова", да би касније и цео крај због ње прозвали Чукарица.
Топчидерска река, хиподром, купалиште Ада циганлија и Кошутњак су најистакнутије оазе Чукарице које редовно посећују сви Београђани.